Prehrambena Industrija - Srbija

Uvedeni novi standardi u proizvodnji hrane

Posebne izmene u nabavci i kontroli mogle bi da pretrpe prodavnice zdrave hrane, pekare, konditorska industrija i industrija bezalkoholnih pića, prodavci brze hrane, ali i drugi u lancu proizvodnje i maloprodaje jer su propisi izmenjeni i pooštreni kod velikog broja proizvoda. Praktično, veliki deo prehrambene industrije moraće da se prilagodi novim propisima.

Kako je objavio portal „Agropres”, pravilnik je usvojen i donet uz saglasnost ministara poljoprivrede i zdravstva, a njime se propisuju maksimalne granice prisustva štetnih materija u hrani. Poseban akcenat je na prisustvu mikotoksina, patulina, akrilamida i drugih potencijalno opasnih komponenata.

Ovo prilagođavanje je, kako se navodi, nužno s obzirom na sve strože standarde koji se primenjuju na globalnom tržištu hrane. Istovremeno, dokument je i važan korak ka usklađivanju sa evropskim regulativama i jačanju bezbednosti hrane za krajnje potrošače.

Maksimalno dozvoljene koncentracije odnose se na sve prehrambene proizvode bilo da su prerađeni, neprerađeni ili se koriste kao sastojci. Recimo, kontaminacija mikotoksinima poput dobro poznatog aflatoksina u sušenom voću, orašastim plodovima, žitaricama i drugim proizvodima biće pod strogom kontrolom.

Posebne mere se takođe odnose na akrilamid – hemikaliju koja nastaje pri pečenju ili prženju na visokim temperaturama i koja se nalazi u proizvodima poput čipsa, prženih krompirića, peciva i kafe. Inače, kontrola prisustva akrilamida u ciljanim proizvodima jedna je od najrasprostranjenijih u Evropskoj uniji proteklih godina. Tako je zbog prekoračenja dozvoljenih granica veliki broj proizvoda uklonjen sa tržišta.

Prema objašnjenju stručnjaka, pravilnik ne samo da podiže nivo kvaliteta hrane na domaćem tržištu već osigurava i jaču poziciju Srbije u izvozu prehrambenih proizvoda na tržišta EU, gde su ovakvi standardi već dugo na snazi. To bi moglo u značajnoj meri da smanji rizike vraćanja hrane domaćih proizvođača zbog neusaglašenosti propisa, a što se dešavalo poslednjih godina.

Kako napominju, uvođenjem ovih propisa Srbija se pridružuje zemljama koje prednost daju bezbednosti i kvalitetu hrane.

Neke od najznačajnijih izmena jesu da će se spustiti granica prisustva određenih mikotoksina koji predstavljaju opasnost po zdravlje i prisutni su u žitaricama, suvom voću i orašastim plodovima. Prema pravilniku, suvo voće koje se stavlja na tržište za krajnjeg potrošača ne sme sadržati više od 20 mikrograma aflatoksina B1. Orašasti plodovi, poput badema i pistaća, imaju ograničenje od 80 mikrograma za aflatoksine, dok prerađeni proizvodi moraju da zadovolje strože standarde sa ograničenjem od 20 mikrograma po kilogramu.

Akrilamid, organsko jedinjenje koje nastaje pri pečenju ili prženju hrane na visokim temperaturama, posebno je zastupljen u prženim krompirima, čipsu i pekarskim proizvodima. Na primer, pomfrit i čips od krompira ne smeju da sadrže više od 750 mikrograma akrilamida po kilogramu, dok je za keks, kolače i peciva ograničenje postavljeno na 350.

Naglašeno je da je ovo ograničenje posebno značajno s obzirom na to da su ovi proizvodi često konzumirani, posebno među decom i adolescentima.

Kada je reč o patulinu, otrovnom metabolitu koji proizvode određene vrste plesni, on se najčešće nalazi u jabukama i proizvodima od jabuka. Pravilnik određuje maksimalnu koncentraciju patulina od 50 mikrograma po kilogramu u voćnim sokovima i nektarima, dok je za proizvode namenjene deci, kao što su pire od jabuke ili sok za odojčad, ograničenje strože i iznosi 10 mikrograma po kilogramu.

Ističe se da je ovo od presudne važnosti za industriju sokova i proizvoda od jabuka, jer je patulin poznat po svojoj toksičnosti za ljude.

Stručnjaci takođe naglašavaju da ova ograničenja predstavljaju jasne i stroge smernice za proizvođače hrane, ali i za one koji ih kontrolišu i koji će morati da sprovode rigorozne inspekcije kako bi osigurali da se kontaminacija zadrži ispod propisanih nivoa.